Da li država pokazuje svoju "nemoć" ili "moć" kada državni tužilac, posle ubistva Brisa Tatona, traži zabranu navijačkih grupa, umesto da se više od sto krivičnih prijava, za najteža krivična dela, koje su poslednjih godina podnete protiv vođa i pojedinaca, procesuiraju do kraja?
Posle nekoliko meseci istraživanja, više desetina zahteva upućenih po zakonu o dostupnosti informacija državnim institucijama, i dobijenih odgovora, Insajder otkriva šokantne informacije o krivičnim delima, koja su počinili pojedinci zaklanjajući se iza "navijanja" , ali isto tako i šokantne informacije o pravosudnom sistemu , tužiocima i sudijama, koji su praktično nečinjenjem doveli do toga da oni koji su činili krivična dela danas budu slobodni građani ove države pred kojima se svi sklanjaju.
Kome odgovara da se pojedinci koji su prethodnih godina počinili više desetina krivičnih dela nazivaju navijačima i kako se ekstremne grupe i dalje zloupotrebljavaju za kriminalne poslove i političke obračune? Kako je moguće da su stadioni i do danas ostali najbolje mesto za pokretanje raznih tema od smena uprava do smena vlasti ali i poziva na linč. Da li je mržnja prema "neprijatelju" jedino što spaja navijačke i desničarske grupe pa zbog toga uvek zajedno učestvuju u rušenju grada, paljenju ambasada, incidentima, tučama, ili je njihovo zajedničko delovanje zapravo posledica političke odluke u tom trenutku?
U emisiji (Ne)moć države, za Insajder govore sudije, tužioci, predstavnici MUP-a, političari kao i predstavnici desničarskih organizacija.
No comments:
Post a Comment